Aktivne materije Shii-take:   

      Lentinan: beta 1,3 glukan je značajan zbog antitumornog delovanja. Vršena su istraživanja na životinjama gde se utvrdila značajna efikasnost inhibicije rasta tumora (sarkoma) nakon čega su usledila i klinička istraživanja, te je 1986. godine lentinan uveden u klinike kao antitumorno sredstvo.

      Eritadenin: derivat butanske kiseline, a delovanje mu je registrovano kao antiholesterolemik (smanjuje količinu holesterola u krvi), te prevenira arteriosklerozu, infarkt i dr.

      Shiitake, tako je zovu u Japanu, dok je u Kini poznata kao ko-ko ili hoag-ko, je samonikla u Japanu, Kini i drugim azijskim zemljama sa umerenom klimom. Ova pečurka potiče iz Japana gde je već dva milenijuma zovu carskom gljivom, jer je na jelovniku na imperatorskoj trpezi u Kjotu, ali je bila i sastavni deo jela imućnijih samuraja.

      Najstariji zapis o iskustvima tradicionalne japanske medicine u lečenju gljivama vezan je uz godinu 199. n. e., kada je japanski car Chuai dobio shiitake na poklon od jednog domorodačkog plemena.

      Ona je dobar izvor minerala : kalcijuma (Ca), fosfora (P), gvoždja (Fe), kalijuma (K) i magnezijuma (Mg). Bogate su i vitaminima iz grupe B: B1 (tijamin), B2 (riboflavin), B3 (nijacin), B5 (pantenol), B6 (peridoksin), B11(folna kiselina), B12 (kobalamin), D (kalciferol) dok ostale sadrži u manjem procentu. Shiitake takode sadrže sve esencijalne amino kiseline i biljna vlakna (deo biljnih ćelija koji ne podleže varenju) koja imaju važnu ulogu za probavni sistem. Azijski narodi koriste plod shiitake vekovima u narodnoj ili tradicionalnoj medicini. Savremena medicina koristi mnogo precišćenije, koncentrovanije derivate shiitake.

      Prema tradicionalnoj japanskoj i kineskoj medicini shi-take značajno povećava snagu i vitalnost organizma i omogućava telu da se bolje odbrani od velikog broja organskih poremećaja (Stamet, P., 1993). Japanski i Američki istraživači su pokazali da ova vrsta gljiva poseduje odredjen broj biološki aktivnih jedinjenja koja inhibiraju ćelijsku degeneraciju. Medu ovim supstancama naročito se ističu dva zaštitna polisaharida - lentinan i AC2P. Lentinan stimuliše imuni sistem kod iznemoglih osoba kao i produkciju interferona (Mori et al, 1987). Deluje aktiviranjem ćelija ubica i pomoćnika T ćelija. Drugi polisaharid AC2P ometa kolonizaciju i razvoj nepoželjnih mikroorganizama. U združenom delovanju predstavljaju značajan element zaštite organizma.

      Ova gljiva ima izvanredna medicinska, ne samo nutritivna svojstva na ljudski organizam, jer sadrži čitav skup vrednih vitamina, aminokiselina i polisaharida koji pomažu organizmu u borbi protiv malignih i infektivnih bolesti. Šitake nazivaju ubicom raka, a ova gljiva smanjuje nivo masti u krvi i reguliše krvni pritisak, te oporavlja bolesnu jetru i pankreas

      Gljive jačaju obrambeni sistem organizma, sprečavaju rast tumora, snižavaju holesterol, smanjuju krvni pritisak, sprečavaju srčani udar i još dosta toga. One sadrže puno vode i vrlo malo masti, ugljenih hidrata i kalorija – kilogram svežih gljiva ima samo 250 kalorija. Istraživanja su potvrdila njihovo lekovito delovanje, a pokazalo se i da mogu da deluju protiv virusno, slično leku amantadinu, ali bez štetnih nuspojava.

      Lentinan supstanca iz Shitake gljiva - koje se rado upotrebljavaju u ishrani u Kini i Japanu - koristi se uspešno, na Dalekom Istoku kao dodatak hemoterapiji u lečenju karcinoma u sistemu za varenje (kolorektalni i želučani). Kao i ostali polisaharidni lekovi, lentinan ispoljava imunostimulacijsko delovanje. Postoje i radovi koji pokazuju pozitivno dejstvo ove supstance na imunološki odgovor kod HIV inficiranih osoba, koji su dobijali ovaj preparat zajedno sa antivirusnim lekovima.

      Najčešci uzrok zdravstvenih tegoba i smrti savremenog čoveka ipak su kardiovaskularne bolesti.

      Previsoki nivo masnoća u krvi, uz pomoć visokog pritiska, dovodi do temeljnog poremećaja krvnih žila - ateroskleroze, koja sužava žile, remeti krvotok i prouzrokuje sve slabiju ishranu tkiva i organa i tako uzrokuje različite bolesti srca i krvnih žila. Sama pak arterijska hipertenzija (visoki pritisak), jedna od najčešcih zdravstvenih tegoba, oštećuje unutrašnjost zidova arterija i ubrzava razvoj koronarne ateroskleroze, pa je zato jedan od glavnih faktora rizika za nastanak srčanih bolesti (angina pektoris, predinfarktno stanje, infarkt miokarda, miokardiopatija, iznenadna srčana smrt), ishemije i moždanog udara, tromboze, plućne embolije, gangrene, slabljenja rada bubrega, smetnji potencije...

      Ateroskleroza se razvija tako što nakupine holesterola u arterijama postepeno blokiraju krvotok. Previsok nivo holesterola prvenstveno onoga niske gustoće, uzrokuje slepljivanje krvnih zrnaca, odnosno povećanu viskoznost (lepljivost) krvi, a u 30 - tim godinama života zidovi naših krvnih žila postaju manje rastezljivi. To dovodi do slepljivanja krvnih zrnaca, a sa smanjenom elastičnošcu žila smanjuje se i protok krvi, a time i "ispiranje" ugrušaka.

      Što je još gore, ugrušci se još lakše lepe za zidove arterija kada smo pod stresom, a u tome još pomaže prehrana bogata masnoćama. Naučna su istraživanja potvrdila popularno shvatanje narodne medicine dalekoistočnih naroda da je gljiva shiitake (L. edodes) takva hrana koja "aktivira krvotok" i sprečava ili čak i leči "izliv krvi u mozak". Ne samo shiitake, nego i neke druge vrste lekovitih gljiva, sadrže eritadenin, grifolin, visoko nezasićene masne kiseline, derivate nekih ganodericnih kiselina, neutralna detergent-vlakna i hitinska vlakna... , koji u znatnoj meri snižavaju odnosno održavaju normalnu nivo masnoća (holesterola, triglicerida i fosfolipida) u krvi.

      Druge materije (germanij, lentinan, tirozinaza...) neposrednije poboljšavaju krvotok, šire krvne žile, sprečavaju gubitak njihove elastičnosti, i posebno povećavaju snabdevanje mozga i srca krvlju. Te procese dodatno potpomažu materije koje na neškodljiv, prirodni način deluju smirujuce na središnji i autonomni nervni sistem, što dodatno reguliše pritisak.

      Nukleozidi i drugi derivati nukleinskih kiselina, kao i adenozin, sprečavaju agregaciju krvnih zrnaca (antitrombotski efekt). Prvo istraživanje objavili su vec davne 1974. godine Kaneda i sur. sa Sveucilišta Tohoku u Japanu. Oni su 10 nedelja u prehranu štakora dodavali odredjenu količinu gljiva, i utvrdili da je shiitake snizila koncentraciju holesterola u krvi za prosečno 24 %. Kad je životinjama u hranu dodano 1 % holesterola, učinak je bio još dramaticniji - smanjenje holesterola za 36 - 45 %.

      Glavni aktivni sastojak shiitake s hipolipidemičkim delovanjem nazvan je eritadenin. Utvrdjeno je najpre na štakorima da on počinje snižavati holesterol u krvi već 3 sata nakon uzimanja, i da to delovanje traje i do godinu dana nakon što se iskljuci iz ishrane! Pokazalo se da eritadenin snižava nivo svih masnoća u krvi - holesterole (posebno onaj "opasni" - niske gustoće), trigliceride i fosfolipide. Pri tome ne utice na sintezu holesterola neophodnog za izgradnju ćelija, nego deluje tako što ubrzava preradu holesterola u jetri i njegovo izlučivanje varenjem, s tim što ta prilagodba metabolizma na pojačano "odmašcivanje" krvi traje dugo vremena.

      Ovi pozitivni efekti dokazani su, naravno, i kod ljudi.

      Suzuki i Ohshima su još 1974. godine na Nacionalnom institutu za ishranu u Tokiju obavili eksperiment sa 3 grupe zdravih mladih žena: nakon samo 7 dana, u 2 grupe koje su jele prethodno sušene shiitake zabeleženo je smanjenje holesterola za prosečno 7 %, a u grupi koja je jela sveže shiitake smanjenje je iznosilo prosečno 12 %.

      Kada je isti eksperiment ponovljen na ljudima starim 60 i više godina, nivo holesterola u krvi nije padao u prva 2 - 3 dana, da bi nakon nedelju dana pad iznosio prosečno 9 %. I što je posebno značajno, povećanje masnoća u prehrani izaziva još veći učinak smanjenja holesterola: kod grupe ispitanica koja je u prehrani bez gljiva uzimala dnevno dodatnih 60 g maslaca, nivo holesterola za nedelju je dana porastao za 14 %, a kod grupe koja je uz taj maslac uzimala i sveže shiitake, nakon nedelju dana holesterol pada za 4 % - dakle, ukupno sniženje nivoa holesterola kod te je grupe iznosilo celih 18 %.

      Kod muškaraca srednjih godina, oko pola svih slučajeva smrti uzrokovanih srčanim bolestima vezano je za previsok nivo holesterola. Sa svakim porastom holesterola raste i njihov rizik od koronarne skleroze.

      Kod žena je stopa niža, ali je - kako je pokazao L. A. Simons u analizi smrti od skleroze koronarnih arterija u 19 zemalja - sa svetskim prosekom od 31 % smrtnih slučajeva od srčanih bolesti, vezanim uz povišeni holesterol još uvek visoka. Većina ljudi s previsokom razinom holesterola trebala bi taj nivo smanjiti za 30 - 50 %. Farmaceutska industrija proizvodi lekove i za tu svrhu.

      No, postavlja se pitanje koja je cijena upotrebe lekova za tako veliko snižavanje holesterola, uz koje nuspojave i s koliko trajnim dejstvom. Potrebno je upozoriti i na rezultate istraživanja koja su dokazala da povišeni holesterol znači npr. i veći rizik oboljevanja od raka dojke, kao i raka pluća kod žena nepušača, ali i smanjeno stvaranje antitela, manju sposobnost makrofaga da iz organizma čiste strane ćelije i druge imunološke poremećaje. .

      Pored svega, shiitake snažno sprečava slepljivanje krvi ili agregaciju krvnih zrnaca, što su prvi dokazali Hokama i Hokama sa Havajskog sveučilišta 1981. godine.

      Što se tiče prevencije ateroskleroze, kojoj se zaista ne poklanja dovoljno pažnje, riziku od ovog temeljnog poremećaja krvnih žila načelno su izloženi svi muškarci bez obzira na godine i sve žene iznad 35 godina starosti.

      Dodatno i pojačano su tom procesu izloženi, i njime ugroženi, svi koji jedu mnogo masne, pre svega životinjskim mastima bogate hrane, osobe kod kojih je povećana verovatnost da su teška ateroskleroza i njome uslovljene kardiovaskularne bolesti rezultat nasledja, pušaci, bubrežni bolesnici, oboleli od šecerne bolesti, bolesnici s visokim pritiskom, te nedovoljno telesno aktivni.

      Upotrebom sitake gljive moguće je delotvorno ublažavati hronične bolesti srca i krvnih žila i ubrzavati oporavak od njihovih akutnih komplikacija, zatim kod visokog pritiska (posebno teške i maligne hipertenzije), arterioskleroze, tromboze dubokih vena, plućne embolije, suhe gangrene, koronarne skleroze, srčanog udara, ishemije, moždane kapi, aterosklerozom uzrokovanih bolesti bubrega i oka i sl., kao i hiperlipidemije, žučnih kamenaca, gihta, aterosklerozom i hipertenzijom uzrokovanih smetnji potencije i dr. .

      Glavnina istraživanja antitumor efekata gljiva ipak je sprovedena u Japanu. U Istraživačkom institutu Nacionalnog centra za rak u Tokiju, Ikekawa i saradnici ispitali su već davne 1969. na miševima kojima su prethodno presadili sarkom 180, antitumorno delovanje ekstrakata 7 vrsta jestivih gljiva, što su 5 godina kasnije potvrdili i proširili Hamuro i Chihara u zajedničkom istraživanju toga instituta i poznate prehrambene kompanije Ajinomoto.

      Osnovni rezultati tih i brojnih drugih istraživanja su sljedeći: Lentinula edodes (shiitake) - stopa kočenja rasta tumora iznosi 80,7 %, s potpunim povlačenjem tumora u 6 od 10 slučajeva (kod nekih komponenti stopa kočenja tumora iznosi do 100 %, s potpunom regresijom tumora u svim slucajevima);

      Posebni su napori uloženi u izolaciju aktivnih komponenti iz gljiva s antitumornim efektima. Chihara sa saradnicima prvi je iz shiitake izolirao lentinan (i još nekoliko drugih antitumor materija), utvrdivši da taj čudesni polisaharid vrlo velike molekularne težine može, zavisno o dozi, kočiti sarkom 180 od 90 - 100 % i dovesti do njegova potpunog povlačenja.

      Kako antitumorne materije iz gljiva uopste deluju protiv raka? pre svega pokretanjem mnogih imunobioloških promena u živome organizmu "domaćina" - glavnu ulogu ima sam organizam koji pomoću odredjenih materija menja svoje funkcioniranje da bi ozdravio.

      Od 1980. za takve je materije u upotrebi izraz "biomodulatori", odnosno "modifikatori biološkog odgovora": medju onima biološkog porekla, jednu od tri osnovne grupe čine biomodulatori poreklom iz gljiva (pored onih iz bakterija i onih iz živih ćelija).

      Te materije jačaju i / ili ponovno uspostavljaju imunološke funkcije organizma, kako one "nespecifične", odnosno generalne, tako i specifični imunitet protiv tumora. Osim toga, te materije koče razvoj tumorskih ćelija, neposredno ih uništavaju, modificiraju tumorske ćelije tako da ih odbrambeni sistem organizma može lakše prepoznati kako bi ih uspešnije uništavao, a u nekim situacijama i ubrzavaju sazrevanje tumorskih ćelija, koje se time od malignih ponovno pretvaraju u benigne.

      Navedimo za primer samo imunološke funkcije lentinana u ljudskom organizmu in vivo: on nema direktan citotoksični efekt na tumorsku ćeliju, nego deluje posredno preko organizma domaćina (host-mediated), pa tako koči stvaranje materije koje slabe imunitet, a jača stvaranje materije koje ga jačaju, pospešuje stvaranje antitiela i jača proizvodnju sopstvenog interferona u organizmu, aktivira tzv. prirodno-ubilacke celije (NK), aktivira citotoksične makrofage, ubrzava stvaranje interleukina 1 koji aktivira limfocite, kao i još nekih interleukina, aktivira klasičnu i alternativnu "putanju" komplemenata, a posebno aktivira citotoksične i "pomagačke" T-limfocite, itd. Isto tako, ili vrlo slično, i PSK, schyzophyllan i neki drugi polisaharidi iz gljiva snažno potiču sposobnost odbrambenih ćelija da prepoznaju i ubijaju ćelije različitih tumora, ali takodje - aktiviranjem tih i drugih faktora humoralne i stanične imunosti - jačaju i funkcije normalnih ćelija i sprečavaju slabljenje imuniteta.

      Buduci da su egzaktna istraživanja potvrdila pojedina verovanja tradicionalne medicine i uopšte tradicionalne narodne kulture, posebno one velikih civilizacija Dalekog Istoka, neke vrste gljiva u odnosu na rak zaista se moraju tretirati kao "hrana lek".

      To vredi za shiitake, ali i za šampinjone i bukovače, kao i još neke vrste gljiva.

      Nitriti, koji se prirodno nalaze u mnogim vrstama mesa i nekim vrstama povrća, a čiju koncentraciju u našoj hrani posebno povećava obilato djubrenje azotnim djubrivima, u ljudskom organizmu mutiraju u druge, kancerogene spojeve. Te mutacije mogu blokirati spojevi "čistači" nitrita koji se nalaze npr. u shiitakeu, Zanimljivo je da prisutnost "čistača" tioprolina u sirovoj shiitake nije moguće utvrditi dok ga u kuvanoj ima čak 843 mg/100 g gljiva. Slično je npr. i sa vitaminom D, uz čiji je manjak u ishrani vezano znatno učestalije obolevanje od raka dojke i debelog creva: svega 2 g na suncu sušene shiitake sadrži skoro punu preporucenu dnevnu kolicinu D vitamina.

      Glavni način delovanja lekovitih gljiva u prevenciji tumora ipak je imunostimulacijski: antitumorne materije iz gljiva aktiviraju citavu "mrežu" imunoloških reakcija, a posebno potenciraju odbrambeno delovanje makrofaga, prirodnoubilackih (NK) celija i limfocita T. Gljive s antitumornim efektima trebali bi, dakle, uključiti u svoju redovnu ishranu ili koristiti preparate iz lekovitih gljiva, svi koji žele ojačati svoj opšti imunitet i svoj specifični imunitet protiv tumora. Posebno se to preporučuje osobama izloženim većem broju faktora razika obolevanja od raka.  

      Indikacije:

      Čaj od pečurke sitake eliminiše tzv. "staru" so; prema tome, koristan je za one -koji konzumiraju previse soli (meso i druge slane proizvode ili samu so).

      Ova pečurka razlaže i odstranjuje holesterol iz krvi, ublažava lak hroničan ka[alj, ali je ne treba davati veoma jin osobama (to su one -osobe koje ne podnose hladnocu i cije su ruke i stopala lako rashladjuju itd.).

      Smanjuje visok krvni pritisak.

      Anti-virusni stimulans, pomaže kod ispucanih kapilara.

      Relaksira preteranu napetost i stresna stanja.

      Uzima se samo 1 pečurka dnevno po osobi.   

      Priprema:

      Potopiti jednu pečurku jedan sat ili dok ne omekša. Isecite je na četvrtine, dodajte 2 šolje vode i 1 prstohvat morske soli pa pustite da provri a zatim da se krčka 10-20 minuta dok ne preostane 1 šolja čaja. Svaki put piti samo pola šolje čaja.    

 

 

       Korišćenje u tradicionalnoj kineskoj medicini

 

 

      Generalno očuvanje zdravlja           

      3 - 4 grama dnevno    

      Tečni ekstrakt

 

 

      Trovanje pečurkama

      9 grama suve shiitake kuvane u vodi

      Suve i u prahu

 

 

      Dečije boginje           

      6 grama sušene shiitake kuvane u vodi        

      Tečni ekstrakt

 

 

      Stomačne tegobe     

      9 grama suve shiitake kuvane u vodi

      Tečni ekstrakt

 

 

      Glavobolja     

      Kuvane shiitake pojesti dnevno         

      Tečni ekstrakt

 

 

      Visok nivo holesterola ili arterioskleroza   

      9 grama suve ili 90 grama sveže shiitake dnevno     

      Tečni ekstrakt suve ili u prahu

 

 

      Visok krvni pritisak   

      8 pečuraka dnevno     

      Tečni ekstrakt

 

 

      Slabost jetre i dijabetes       

      8 pečuraka dnevno     

      Tečni ekstrakt

 

 

      Grip i hladnoća         

      6 - 8 grama shiitake spremljene u čaju ili tečni ekstrakt      

      Tečni ekstrakt

 

 

 

             Recept za pripremanje čaja od sušene šitake

 

 

      Prema japanskom makrobiotičaru Mičio Kušiju, čaj se priprema na sledeći način:

      Potopi se jedan šešir šitake gljive u dve šolje vode na jedan sat. Zatim se iseče i malo posoli, pa se kuva 20 minuta. Čaj se procedi i pije po pola kafene šoljice odjednom. Dršku ne treba odbaciti - nasečena se može dodati u jelo kao začin.